Dobro došli na OROOK blog: od inženjera, za inženjere!

Dr Miljan Mikić: Kako razviti uspešnu preduzetničku priču?

Iza svakog uspešnog poslovnog poduhvata stoji tim vrednih, posvećenih profesionalaca, a u prvom redu najvažniji član tima — vizionar čije iskustvo, znanje i ambicija pokreću sve. 

OROOK je neoboriv dokaz za istinitost ove tvrdnje. Uspeh ove jedinstvene platforme specijalizovane za zapošljavanje u građevinskoj industriji ne bi bio moguć bez dr Miljana Mikića, njenog idejnog tvorca i inspirativnog lidera. 

Kako izgleda građenje karijere u Srbiji i inostranstvu, kada se rodila ideja o OROOK-u i zašto su kvalitetna priprema i timski rad najvažnije karike u postavljanju inovacija?

Ovo je Miljanova priča.

***

Septembar je za OROOK tim bio veoma važan mesec: proslavljali smo godinu dana rada na platformi i, kako Miljan u šali voli da kaže, završetak njegovog “CEO pripravničkog staža”.
Ovaj važan period odlučili smo da obeležimo razgovorom sa prvim čovekom agilnog IT startup-a i zavirimo u svet inovatora sa decenijskim iskustvom u predavačkom, istraživačkom i konsultantskom radu u upravljanju projektima u građevinarstvu.

Od “renesansne ličnosti” do iskusnog specijaliste

“Karijera ne počinje kada završite školovanje, već kada se odlučite za profesiju”, rečenica je koju ćete od Miljana često čuti, a da karijeru nije lako odabrati kada postoji više oblasti koje vas zanimaju potvrđuje i njegov razvojni put.

 “U periodu srednje škole imao sam mnogo interesovanja, od tehnike i informatike do kreativnih aktivnosti kao što su pisanje i film. Kada je došlo vreme da napravim presek, nakon što sam odlučio sam da umetničke aspiracije ipak oblikujem u hobije, prepoznao sam jedan specifičan odsek na Građevinskom fakultetu u Beogradu, Menadžment, tehnologija i informatika u građevinarstvu.”

“Ovaj smer je na mene ostavio poseban utisak jer mi je delovao kao dobar spoj mojih interesovanja. Kasnije angažovanje na pokretanju OROOK platforme samo je potvrdilo ovaj pravac. Nastavio sam da učim i da se razvijam u poljima koja uključuju IT, ekonomiju, upravljanje projektima u građevinarstvu, ali i još mnogo toga.”

Duboko znanje i aspiracije ka jednoj oblasti, kako Miljan naglašava, ključni su za postizanje uspeha u odabranoj oblasti. Ipak, za sve pokretače startup kompanija, a posebno u Srbiji, potrebno je i malo više od površnog poznavanja različitih oblasti važnih za poslovanje: finansija, prava, marketinga…

Iskustvo koje se gradi posvećenošću

Za lidera perspektivnog startup-a, biti van zone komfora je svakodnevna stvar. Ipak, Miljana ovo ne zabrinjava: izlazak iz očekivanih okvira za njega često predstavlja inspiraciju, još od vremena kada je nakon završavanja fakulteta radio na svom prvom velikom projektu.

“Projekat dogradnje rafinerije u zapadnoj Rusiji bio je pravo “zipovano” iskustvo”, objašnjava dr Mikić, “Tu sam zaista stekao dobar pregled različitih podoblasti građevinarstva, uključujući upravljanje projektom. Pokrenut tim iskustvom, poželeo sam da počnem sa dubljim istraživanjem velikih projekata u infrastrukturi, za šta sam ubrzo i dobio priliku.”

“Nedugo po završetku ovog angažmana, pozvan sam od strane kolega sa Katedre za upravljanje projektima da se vratim na Građevinski fakultet u Beogradu i nastavim konsultantski, predavački i istraživački rad. Moj izbor teme za doktorsku disertaciju, koja se ticala upravljanja infrastrukturnim megaprojektima i kritičnih faktora za njihov uspeh, usledio je kao logični nastavak ove priče.”

Kako Miljan posebno naglašava, odličan aspekt tehničkih fakulteta u regionu je činjenica da vas rad na ovim mestima podstiče da se uključite u širi spektar delatnosti, van predavačkog i naučno-istraživačkog rada. Kao konsultant, dr Mikić je radio u upravljanju kompleksnim investicionim projektima u zemlji, regionu i Evropskoj Uniji.

“Istraživački rad se, kako sa fakulteta vole da kažu, prirodno nadovezuje na profesionalno oblikovanje kroz praksu, koja ponovo upućuje na istraživanja, a ona se zatim, iznova, proveravaju u praksi.

Iskustvo koje na ovaj način steknete predstavlja stabilnu bazu za dalji razvoj karijere. Zato će kolege sa Katedre za upravljanje projektima Građevinskog fakulteta u Beogradu uvek imati moju iskrenu zahvalnost, jer sam kroz rad sa njima mnogo naučio.”

Period rada na fakultetu bio je krucijalan iz još jednog razloga, ističe dr Mikić.

Dok je kao asistent i docent s jedne strane radio sa studentima i diplomcima, a sa druge i sa firmama koje imaju konkretne probleme u praksi, Miljan je ubrzo uvideo jasnu potrebu za direktnijim povezivanjem profesionalaca različitih profila i iskustva sa građevinskim kompanijama, kao i potencijal ovakvih saradnji koje bi bile korisne za obe strane.

Rađanje ideje o platformi za zapošljavanje

“Lepo izgleda kada se nešto novo pojavi na tržištu, pa onda svi povezujemo tu ideju sa njenim konačnim oblikom. Ipak, važno je napomenuti da je ta ideja živela i razvijala se dugo pre svoje konačne forme. 

Ideja o platformi za zapošljavanje u građevinarstvu formirala se rano u toku moje karijere”, nastavlja Miljan, “ali je čekala da “prilika sretne pripremu”. Svaki početak sastoji se od faze kreiranja koncepta, a zatim i testiranja i ispitivanja tržišta kroz komunikaciju i praktično angažovanje.”

“Ubrzo nakon doktoriranja napravio sam svoj prvi pokušaj, test za rešenje koje je kasnije oblikovano u OROOK. Međutim, u ono vreme ideja još uvek nije bila dovoljno “zrela” za realizaciju, kako u pogledu tima i finansija, tako i mojih znanja i ukupne spremnosti u datom trenutku.

Postoji zanimljiva priča o vojskovođi koji je odustao od osvajanja grada nakon šest propalih pokušaja. Nakon povlačenja, provodio je vreme posmatrajući pauka koji je u njegovoj sobi šest puta pokušavao da napravi mrežu, uspevši tek iz sedmog puta. Iz svakog pokušaja čovek uči i razvija se, ali uvek ga čekaju nove prepreke koje treba prevazići.”

Život u Engleskoj: ambijent koji inspiriše

Boravak u Engleskoj, svedoči Miljan, bio je prava odskočna daska za dalju karijeru. U trenutku razgovora, Miljan putuje vozom na teritoriji Jorkšira, a svi predeli koje može da opazi podsećaju ga na period kada je u ovom jedinstvenom ambijentu živeo sa svojom porodicom.

“Dok smo bili ovde, uočio sam da život može da bude vrlo lepo organizovan kada su infrastuktura i usluge digitalizovani. U Engleskoj su na ovaj način skoro svi procesi pojednostavljeni do savršenstva, od naručivanja organskog mleka sa farme, preko prijave i plaćanja računa i poreza, kupovine karata za prevoz i organizacije dečijih sportskih aktivnosti, do online master programa iz inženjerskog menadžmenta na kom u okviru Univerziteta u Lidsu i dalje predajem. Za gotovo sve postoji platforma ili servis.

Zanimljivo je, na primer, i da u toku jednog dela godine u okviru Leeds Digital Festival-a možete direktno da posećujete start-upove i kompanije i obavestite se o njihovim iskustvima i preporukama iz prve ruke.”

Kako Miljan dalje objašnjava, Srbija ima veoma dobar sistem obrazovanja inženjera, inženjerski know-how i svetle tačke u istoriji domaće građevinske industrije, koja je bila među vodećima u svetu do pre 30-ak godina. Ideja o uvođenju digitalizacije u procese profesionalnog povezivanja u već jakoj građevinskoj industriji delovala je posebno privlačno u zemlji kao što je Engleska, gde su takve ideje dobro prihvaćene i bez teškoća se sprovode. 

“Pošto sam kroz čitavu karijeru bio izrazito fokusiran na učenje i širenje vidika, boravak i rad u Engleskoj nisu u tom smislu predstavljali izuzetak. Ovo iskustvo bilo je posebno dragoceno, jer je zahtevalo da dopunim znanja koje sam kao docent poneo sa Univerziteta u Beogradu”, objašnjava dr Mikić.

“Da bih kao jedini stranac mogao da predajem na prestižnom master programu iz Inženjerskog menadžmenta na engleskom jeziku, morao sam dodatno da ovladam oblastima kao što su strateški menadžment, preduzetništvo i upravljanje ljudskim resursima. Kad u tako nečemu uspete, otvaranje start-ap kompanije više ne deluje kao tako težak zadatak.”

U periodu kada je živeo u Velikoj Britaniji, dr Mikić dobio je i ponudu za angažman na rešenju sličnom OROOK-u. Reč je bila o pokušaju uvođenja blockchain tehnologije u industriju zapošljavanja, a Miljanov zadatak bio je da pruža konsultacije vezane za primenu pomenute platforme u građevinarstvu.

“Čak i u Engleskoj, ovaj projekat bio je tada ispred svog vremena. Iako nije uspešno realizovan, ovo iskustvo gurnulo me je u ozbiljnije razmišljanje o mojoj ideji, koja će ugledati svetlost dana nekoliko godina kasnije.”

Na pitanje po čemu će još upamtiti život u zapadnom Jorkširu, Miljan kroz smeh odgovara: “Po kafi sa masnim jorkširskim mlekom. Taj ukus se ne zaboravlja!”

Zvezda je rođena

Po povratku Miljanove porodice iz Engleske u Srbiju desio se prvi sudbonosni susret. U šetnji sa sinom, Miljan sreće svog prvog partnera, prijatelja koji ovom prilikom nudi pomoć u finansiranju projekta. Ipak, nisu sve kockice još uvek legle na svoje mesto.

Par nedelja kasnije, sudbina šalje još jedan signal, ovoga puta u vidu susreta sa poznanikom koji za potrebe klijenata svoje programerske firme radi na kreiranju aplikacije veoma slične OROOK-u, ali za drugu industriju. Ovoga puta, ideja počinje ozbiljnije da se oblikuje.

“Kao nekome ko je u tom trenutku angažovan na dva fakulteta i sa dosta dnevnih obaveza, bio mi je potreban prostor u kome mogu fokusirano da radim, učim i povezujem se sa ljudima sličnih interesovanja”, nastavlja Miljan.

“Tako sam saznao za ICT Hub, mesto gde se okuplja iskusna start-ap zajednica. U okviru haba sam se povezao sa dosta IT profesionalaca, dobio direktan uvid u to kako start-apovi funkcionišu i gde su izazovi. Ideja o sastavu tima tada je počela da se kristališe.”

Biti otvoren za partnerstva jedna je od najvažnijih stvari koju možete uraditi za sebe kao preduzetnika, tvrdi Miljan. Otvorenost, iskustvo i stečena znanja dovode do saradnji koje će pokrenuti ideju i učiniti je uspešnom.

“Jasno se sećam trenutka kada sam “presekao” i odlučio da krenem u OROOK priču. Bio je to u februaru 2019. godine, u nedelju pre podne, kada sam bio sa porodicom u Beču. Stigla mi je poruka od partnera koji je prvi ponudio saradnju, a u njoj je pisalo: Sanjao sam da smo napravili OROOK. Zatim su i vlasnici i direktori firmi počeli da se javljaju sa podrškom i uključivanjem u projekat.

To je bio prelomni trenutak u kome je zapravo sve krenulo.”

Može li se frustracija pretvoriti u inspiraciju, kako se naš CEO izborio sa izazovima izazvanim pandemijom i kakve savete može dati građevinskim kompanijama i kolegama koji tek započinju karijeru u industriji? 

Odgovore na ova i mnoga druga pitanja potražite u drugom delu teksta na OROOK blogu.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *