Dobro došli na OROOK blog: od inženjera, za inženjere!

Navigacija kroz Slovenački građevinski pejzaž: Intervju sa Vanjom Marš

U današnjem blog postu, imali smo zadovoljstvo da intervjuišemo Vanju Marš, talentovanu projektantkinju koja je hrabro odlučila da napusti Srbiju i započne novu fazu svoje karijere u Sloveniji. Vanjina priča je inspirativna saga o odlučnosti, istraživanju i prihvatanju novih izazova. 

Pridružite nam se dok stičemo dragocene uvide u prilike koje čekaju one koji su spremni da izađu iz svoje zone komfora i prate svoje snove u nepoznatom teritorijumu.

Razlog Odlaska:

  1. Koji su bili razlozi za preseljenje u Sloveniju?

Razlozi za preseljenje u Sloveniju su bili mnogobrojni. Jedan od glavnih bila je želja za novim izazovima i drugačijim iskustvom.

Odlučila sam da zanemarim stereotipe o slabom kvalitetu života u Srbiji i umesto toga da se fokusiram na mogućnosti koje su mi se pružale u Sloveniji. Videla sam to kao priliku da pre svega proširim svoje horizonte i načinim korak napred u karijeri.

  1. U kom periodu svoje karijere ste se odlučili na taj korak?

Preseljenje u Sloveniju dogodilo se na samom početku moje karijere. Bila sam mlada i ambiciozna, te sam želela da iskoristim svaku priliku koja mi se pruža.

U tom trenutku, dobila sam ponudu za posao u jednoj slovenačkoj firmi. To je bila prilika koju sam smatrala svojevrsnom “odskočnom daskom” ka Zapadnoj Evropi i za koju sam mislila da će mi doneti nove izazove i mogućnosti za napredovanje.

  1. Zašto ste izabrali Sloveniju?

Kada sam dobila poziv iz slovenačke firme, nisam previše razmišljala o tome zašto baš Slovenija. Više sam se fokusirala na priliku koja mi je pružena. Međutim, splet okolnosti me je doveo do Slovenije, a ja sam bila otvorena za tu promenu. 

U retrospektivi, mogu reći da je Slovenija izabrala mene jer su se stvari tako poklopile i otvorile mi vrata za rad u ovoj zemlji. Bila sam spremna da oberučke prihvatim tu mogućnost i iskoristim je na najbolji mogući način.


Proces Preseljenja:

  1. Kako izgleda proces dobijanja posla u Sloveniji za inženjere?

Proces dobijanja posla u Sloveniji za inženjere može se obaviti na nekoliko načina. Jedan od glavnih je prijavljivanje putem oglasa koji se objavljuju na različitim internetnim stranicama.

Takođe, moguće je direktno kontaktirati određenu kompaniju za koju ste zainteresovani i izraziti svoj interes za rad. 

Važno je istražiti i dostupne informacije o poslodavcima koji nude posao u Sloveniji, a za to možete posetiti stranice kao što su https://www.ess.gov.si/iskalci-zaposlitve/zaposlitev-tujih-drzavljanov/delo-v-sloveniji/zaposlovanje-drzavljanov-srbije/  ili platformu https://orook.net/sr/public-jobs .

  1. Koliko je trajao proces selekcije i preseljenja?

Proces selekcije i preseljenja za svaku firmu je različit, ali u mom slučaju je trajao malo više od tri meseca. Ovaj period obuhvata razgovor za posao i sve ostale korake koji su neophodni pre nego što se započne rad u novoj kompaniji. Važno je biti strpljiv i pažljivo pratiti sve korake tokom ovog procesa.

  1. Na koje ste poteškoće naišli tokom ovog procesa?

Tokom procesa selekcije za posao i preseljenja, moguće je naići na određene poteškoće. Međutim, u mom slučaju, nije bilo problema tokom dobijanja posla i neophodne dozvole za rad. 

Firma s kojom sam potpisala ugovor bila je odgovorna za sve administrativne procedure i papirologiju. Moja uloga je bila da pažljivo pratim uputstva i da posetim konzularno odeljenje Republike Slovenije radi podnošenja zahteva za vizu i preuzimanja iste.


4. Šta biste voleli da Vam je neko rekao tada kada ste bili u procesu selekcije za posao?

Iz mog ugla mogu reći da je važno da znate da u ovom procesu ne postoje posebne zamke ili prepreke. 

Potražnja za inženjerskim kadrom je velika u Sloveniji, dok je broj inženjera relativno mali. Stoga, budite sigurni u svoje veštine i iskoristite priliku da se predstavite kao kvalifikovani kandidat tokom selekcije za posao.

Život i Rad u Sloveniji:

  1. Kako izgleda život i rad u Sloveniji?

Slovenija je mala zemlja koja nudi jedan drugačiji tempo života u poređenju sa Srbijom. Ovde se stvari odvijaju nešto sporije, a atmosfera je opuštenija. Iako zarade u Sloveniji nisu znatno veće nego u Srbiji, odnos između poslodavaca i zaposlenih je mnogo korektniji. To znači da se poslodavci obično pridržavaju zakonskih propisa i poštuju prava radnika.

  1. Šta je ono što biste istakli kao najveći benefit preseljenja i rada u Sloveniji?

Slovenija je prelepa zemlja s bogatom prirodom, slikovitim planinskim predelima i čistim jezerima, a jedan od najvećih benefita preseljenja i rada u Sloveniji je mogućnost da živite u skladu s prirodom i uživate u mirnom i staloženom životnom stilu.


3. Ima li nekih stvari na koje ste se teško navikli?

Kao što je uobičajeno pri preseljenju u drugu zemlju, mogu postojati neke stvari na koje se teže navikavate. U mom konkretnom slučaju, ono na šta se još uvek navikam je da su državni praznici Republike Srbije koje slavim od malena u krugu porodice ovde uglavnom radni dani. 

  1. Kakav je odnos poslodavca prema zaposlenima?

Kada je reč o odnosu poslodavaca prema zaposlenima, Slovenija ima zakonsku regulativu koja štiti prava radnika i definiše odnos između poslodavaca i zaposlenih.

Dakle, kao zaposleni, imate pravo na određene uslove rada i poštovanje vaših prava, uz obaveze koje takođe trebate ispuniti. Ovaj pristup pomaže u stvaranju korektne radne atmosfere i omogućava zaposlenima da se osećaju cenjeno i podržano na radnom mestu.

  1. Koliko se radna atmosfera razlikuje?

Kao i svuda tako i ovde, radna atmosfera može značajno varirati i zavisi prvenstveno od tima u kojem radite. Svaki tim ima svoju dinamiku, komunikaciju i kulturu rada koja može biti jedinstvena. Neke radne atmosfere mogu biti veoma kolegijalne i podržavajuće, sa otvorenom komunikacijom i timskim radom, dok druge mogu biti više formalne ili konkurentske. 

  1. Kako izgleda organizacija rada i tima na gradilištima u Sloveniji?

Organizacija rada i tima na gradilištima u Sloveniji može se razlikovati u zavisnosti od svrhe i obsega radova koji se izvode. Uključeni u proces gradnje objekta uvek su investitor, projektant, nadzor i izvođač. Ovakva organizacija tima omogućava saradnju i koordinaciju između različitih strana kako bi se postigao uspešan završetak projekta.


7. Koje prakse u radnoj kulturi se razlikuju u odnosu na način rada u Srbiji?

Kao projektant, u svom iskustvu nisam primetila značajne razlike u načinu rada u poređenju sa radnom kulturom u Srbiji. Globalni trendovi u području BIM projekovanja su široko rasprostranjeni i prisutni su delom sveta, pa tako i ovde. 

Radna nedelja obično traje od ponedeljka do petka, s prosečnim radnim vremenom od 40 sati nedeljno. U okviru radnog vremena uobičajeno je imati pauzu za ručak koja traje oko trideset minuta.

  1. Koji su to najzanimljiviji projekti na kojima inženjeri imaju prilike da rade?

Trenutno su na teritoriji Slovenije kako na planu projektovanja tako i na planu izvođenja najzanimljiviji infrastrukturni projekti kao što su Drugi tir i Treća razvojna osa. 

Ovi projekti predstavljaju značajne inženjerske izazove i pružaju priliku za razvoj infrastrukture koja će imati dugoročne koristi za zemlju i njene stanovnike. Rad na takvim projektima može biti izuzetno uzbudljiv i ispunjavajuć za inženjere.


Više informacija o samom projektu Drugi Tir možete pronaći na njihovoj službenoj web stranici: https://drugitir.si/, a za više informacija o projektu Treča razvojna osa posetite web stranicu Družbe za Avtoceste v Republiki Sloveniji (DARS): https://www.dars.si/Infrastrukturni_projekti/Tretja_razvojna_os

  1. Kako se kreću plate junior-medior-senior?

Plate se ne razlikuju mnogo do plata u Srbiji, možda za par stotina evra. Međutim, glavna razlika je u načinu isplate. U većini firmi u Sloveniji, plata se isplaćuje kao jedna celina, a ne postoji osnova na koju ste prijavljeni i deo koji primite na ruke. Obično se isplata vrši najkasnije do osamnaestog u mesecu za prethodni mesec.

  1. Kako biste ocenili balans privatnog i poslovnog života u uslovima rada u Sloveniji?

Kada je u pitanju balans između privatnog i poslovnog života u Sloveniji, mislim da to zavisi pre svega od pojedinca, njegovih/njenih prioriteta i potreba. Međutim, Slovenija svojim pravilima igre pruža mogućnost odličnog usklađivanja između privatnog i poslovnog života.


11. Da li uslovi, benefiti i visina zarade prate troškove života?

Kada je reč o uslovima rada, benefitima i visini zarade u Sloveniji, može se reći da prate uobičajene troškove života. 

Neto plata obično iznosi oko 60% bruto plate. Preostalih 40% čine doprinosi za penziono osiguranje, osnovno zdravstveno osiguranje i porez na prihod. 

Dakle, visina zarade uzima u obzir ove faktore i omogućava pokrivanje troškova života u Sloveniji. 

Napomenula bih da se troškovi života mogu razlikovati u zavisnosti od regiona i životnog stila, pa je uvek dobro istražiti specifične informacije pre donošenja odluke o radu u Sloveniji.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *