MESTO ODRŽAVANJA EDUKACIJA: po Vašem izboru
VREME: prijave traju do 31.03.2022. godine.
Poštovane koleginice i kolege, dostavljamo Vam poziv za nove online obuke na teme Evrokoda 4 i Evrokoda 7, kao i ponudu sveobuhvatne skripte na temu Evrokoda 7.
Pojedinačne snimke za programe Evrokod 4 i 7 možete preuzeti po ceni od 3.000 dinara, odnosno 25 EUR. Cena skripte na temu Evrokoda 7 iznosi 3.600 dinara, odnosno 30 EUR.
Za jednu ili sve od ponuđenih obuka iz ponude možete se prijaviti putem linka:
Da preuzmete skriptu dr Miloša Šešlije na temu Evrokoda 7, prijavite se klikom na link:
Evrokodovi su, generalno gledano, najkompleksniji tehnički standardi u svetu, koji su doneti u okviru zemalja Evropske unije, ali su ih prihvatile i skoro sve druge zemlje u Evropi, uključujući tu i Republiku Srbiju. Termin Evrokod je zvaničan i najprirodniji prevod ovog standarda na srpski jezik, a u literaturi i komunikaciji se često koriste i varijante Eurocode i Eurokod.
Navedene edukacije predstavljaju najsavremeniji trend u vezi sa navedenim oblastima.
Obuka 1:
Proračun spregnutih konstrukcija od čelika i betona u skladu sa EVROKODOM 4, deo 1- 1 (EN 1994-1-1:2004): osnovni kurs, 3. deo
Cilj kursa je da polaznicima, građevinskim inženjerima – projektantima, ali i arhitektonskim inženjerima i izvođačima građevinskih radova, omogući bolje razumevanje i uvid u projektovanje i izvođenje spregnutih konstrukcija od čelika i betona u skladu sa odredbama Evrokoda 4: Proračun spregnutih konstrukcija od čelika i betona – Deo 1-1: Opšta pravila i pravila za zgrade (EN 1994-1-1:2004,odn, SPRS EN 1994-1-1:2012).
Ovaj standard (EC4) sastavni je deo seta od 10 evropskih standarda za konstrukcije, to jest Evrokodova, koje je i Republika Srbija usvojila kao svoje važeće standarde. Odredbe ovog standarda isključivo su vezane za spregnute konstrukcije od čelika i betona, a za sva druga pravila i zahteve poziva se na odgovarajuće odredbe ostalih Evrokodova za konstrukcije.
Cilj ovog kursa je da detaljnije, sveobuhvatnije i kroz odgovarajuće numeričke primere prikaže osnovne principe proračuna u skladu sa Evrokodom 4 i time olakša njegovu efikasniju primenu.
Ciljna grupa ovog kursa su projektanti: građevinski inženjeri i inženjeri arhitekture, ali takođe i izvođači radova, investitori, građevinske firme, kao i svi koji se bave planiranjem, projektovanjem, kalkulacijama i investicijama u građevinarstvu.
Metod rada na kursu: izlaganje predavača po temama.
Fond časova: 2×3 časa.
Sadržaj kursa
PRVI DAN, TRI ČASA
Prikazaće se proračun nosivosti spregnute grede na podužno smicanje koji je dat u EN 1994-1-1 u okviru Poglavlju 6: Granična stanja nosivosti. Detaljno će se prikazati proračun podužne sile smicanja, proračun sredstava za sprezanje, kao i proračun podužnog smicanje kod betonske ploče.
Proračun podužne sile smicanja vrši se prema teoriji elastičnosti i teoriji plastičnosti. Prema teoriji elastičnosti, podužna sila smicanja se linearno menja po dužini grede i saglasno tome spojna sredstva (moždanici) se raspoređuju u grupama. Prema teoriji plastičnosti, podužna sila smicanja se određuje iz uslova ravnoteže podužnih sila čeličnog i betonskog dela između karakterističnih preseka i kada se koriste duktilni moždanici, koji omogućavaju preraspodelu podužnih sila smicanja, moguće je usvojiti konstantnu podužnu silu smicanja i rasporediti moždanike na jednakim razmacima.
Biće prikazana i provera nosivost betonske ploče na podužno smicanje, kao i određivanje potrebne poprečne armature za prijem sila smicanja. Data su dva numerička primera.
1. ČAS: Kratak prikaz tipova smičućeg spoja i metode proračuna podužne sile smicanja. Proračun podužne sile smicanja prema teoriji elastičnosti i određivanje rasporeda moždanika po grupama, koji prati linearnu promenu sile smicanja. Sila smicanja koja odgovara skupljanju i temperaturnoj promeni. Proračun podužne sile smicanja prema teoriji plastičnosti i raspored moždanika na jednakim rastojanjima za pun i parcijalni smičući spoj. Proračun smičućeg spoja prema nelinearnoj teoriji.
2. ČAS: Proračun sredstava za sprezanje (moždanici sa glavom) u punoj betonskoj ploči i betonskoj ploči na profilisanom limu (spregnuta ploča). Konstrukcijska pravila za raspoređivanje moždanika. Provera nosivosti betonske ploče na podužno smicanje i određivanje potrebne poprečne armature za prijem sila smicanja.
3. ČAS: Dva detaljna numerička primera proračuna spregnute grede, koja je u sastavu međuspratne konstrukcije, sa punim i parcijalnim smičućem spoju i sa punom betonskom pločom.
DRUGI DAN, TRI ČASA
Prikazaće se proračun granične nosivosti spregnutih stubova koji je dat u EN 1994-1-1 u okviru Poglavlja 6: Granična stanja nosivosti. Detaljno će se prikazati uprošćena metoda proračuna. Dat je proračun nosivosti preseka spregnutog stuba na aksijalni pritisak i na pritisak i jednoosno savijanje bez i sa prisustvom poprečne sile.
Analiziraće se nosivost izdvojenog spregnutog stuba (elementa) izloženog samo aksijalnom pritisku i izloženom istovremenom uticaju aksijalnog pritiska i savijanja.
1. ČAS: Uvod u osnovne tipove spregnutih stubova i njihove glavne karakteristike. Metode proračuna. Detaljan prikaz uprošćene metode proračuna. Nosivost poprečnog preseka stuba na aksijalni pritisak. Nosivost poprečnih preseka na pritisak i jednoosno savijanje bez i sa prisustvom poprečne sile.
2. ČAS: Analiza nosivosti izdvojenog spregnutog stuba (elementa) izloženog samo aksijalnom pritisku i izloženog istovremenom uticaju aksijalnog pritiska i jednoosnog savijanja.
3. ČAS: Nosivost spregnutog stuba na aksijalni pritisak i dvoosno savijanje.
Obuka 2:
Proračun spregnutih konstrukcija od čelika i betona u skladu sa EVROKODOM 4, deo 1- 1 (EN 1994-1-1:2004): osnovni kurs, 4. deo
Cilj kursa je da polaznicima, građevinskim inženjerima – projektantima, ali i arhitektonskim inženjerima i izvođačima građevinskih radova, omogući bolje razumevanje i uvid u projektovanje i izvođenje spregnutih konstrukcija od čelika i betona u skladu sa odredbama Evrokoda 4: Proračun spregnutih konstrukcija od čelika i betona – Deo 1-1: Opšta pravila i pravila za zgrade (EN 1994-1-1:2004,odn, SPRS EN 1994-1-1:2012).
Ovaj standard (EC4) sastavni je deo seta od 10 evropskih standarda za konstrukcije, to jest Evrokodova, koje je i Republika Srbija usvojila kao svoje važeće standarde. Odredbe ovog standarda isključivo su vezane za spregnute konstrukcije od čelika i betona, a za sva druga pravila i zahteve poziva se na odgovarajuće odredbe ostalih Evrokodova za konstrukcije.
Cilj ovog kursa je da detaljnije, sveobuhvatnije i kroz odgovarajuće numeričke primere prikaže osnovne principe proračuna u skladu sa Evrokodom 4 i time olakša njegovu efikasniju primenu.
Ciljna grupa ovog kursa su projektanti: građevinski inženjeri i inženjeri arhitekture, ali takođe i izvođači radova, investitori, građevinske firme, kao i svi koji se bave planiranjem, projektovanjem, kalkulacijama i investicijama u građevinarstvu.
Metod rada na kursu: izlaganje predavača po temama.
Fond časova: 2×3 časa.
Sadržaj kursa
PRVI DAN, TRI ČASA
Ova deo kursa odnosi se na Poglavlje 6: Granična stanja nosivosti-EN 1994-1-1. Detaljno će se prikazati 2 numerička primera proračuna nosivosti spregnutog stuba i 1 dodatni numerički primer vezan za proračun spregnute grede sa parcijalnim smičućim spojem.
1. ČAS: Prvi računski primer odnosi se na proračun spregnutog stuba poprečnog preseka kod koga je čelični I profil potpuno obložen betonom, a stub je izložen aksijalnoj sili pritiska i dvoosnom savijanju.
2. ČAS: Drugi računski primer odnosi se na proračun CFT spregnutog stuba kružnog poprečnog preseka koji je izložen aksijalnoj sili pritiska i jednoosnom savijanju.
3. ČAS: Dodatni numerički primer odnosi se na proračun nosivosti spregnute grede kod koga je spregnuta ploča sa profilisanim limovima spregnuta sa čeličnim I profilom, i ostvaruje se parcijalni smičući spoj.
DRUGI DAN, TRI ČASA
Prikazaće se proračun granične nosivosti spregnutih ploča sa profilisanim limovima kod zgrada koji je dat u EN 1994-1-1 u okviru Poglavlja 9: Spregnute ploče sa profilisanim limovima kod zgrada. Daće se opšte odredbe vezane za primenu spregnutih ploča, pravila za konstrukcijsko oblikovanje, navedena su dejstva i uticaji od dejstava.
Posebno su analizirane dve proračunske situacije:
1. proračunska situacija koja se odnosi na stanje u toku izvođenja (montaže) gde se profilisani čelični lim koristi kao oplata za svež beton, a lim može biti oslonjen na privremenim osloncima (poduprt) ili nepoduprt, i
2. proračunska situacija koja se odnosi na stanje eksploatacije nakon očvršćavanja betona, uspostavljanja spregnutog dejstva i uklanjanja privremenih oslonaca, tj. kada tako formirani konstruktivni element funkcioniše kao spregnuta ploča.
1. ČAS: Oblast primene i osnovni tipovi spregnutih ploča i karakteristike profilisanih limova. Pravila za konstrukcijsko oblikovanje, dejstva i uticaji od dejstava, kako za profilisani lim tako i za spregnutu ploču. Prikazan je proračun graničnog stanja nosivosti i upotrebljivosti profilisanog lima kao oplate i radne platforme primenom elastične analize.
2. ČAS: Prikazan je proračun graničnih stanja nosivosti spregnute ploče. Provera nosivosti na savijanje određena je premenom teorije plastičnosti u zavisnosti od znaka momenta i položaja plastične neutralne ose, tj. kada neutralna osa leži u betonskoj ploči ili kada leži u području profilisanog lima. Proračun zavisi i od toga da li je ostvaren pun ili parcijalni smičući spoj.
3. ČAS: Prikazuje se proračun nosivost spregnute ploče na podužno smicanje korišćenjem “mk” metode i metode parcijalnog smičućeg spoja. Daje se provera nosivosti na vertikalno smicanje spregnute ploče kao i nosivosti na smicanje od probijanja. U okviru proračuna graničnih stanja upotrebljivosti spregnutih ploča daje se provera ugiba i prslina u betonskoj ploči.
Obuka 3:
Fundiranje na šipovima i zaštita temeljne jame i suseda zavesom od šipova u skladu sa EVROKODOM 7
Cilj kursa je da polaznicima, građevinskim inženjerima – projektantima, ali i arhitektonskim inženjerima i izvođačima građevinskih radova, omogući bolje razumevanje i uvid u fundiranje građevinskih objekata na šipovima, kao i uvid u primenu zavese od šipova za zaštitu temeljne jame i susednih objekata.
Ciljna grupa ovog kursa su projektanti: građevinski inženjeri i inženjeri arhitekture, kao i izvođači radova, investitori, građevinske firme, kao i svi koji se bave planiranjem, projektovanjem, kalkulacijama i investicijama u građevinarstvu.
Metod rada na kursu: izlaganje predavača po temama.
Fond časova: 2×3 časa
Sadržaj kursa
PRVI DAN, TRI ČASA
Prikazaće se, posle opštih napomena o tlu i fundiranju, klasifikacija i vrste šipova, kao i neki izvodi iz Evrokoda 7 o geotehničkom projektovanju, posebno vezano za šipove.
Zatim će se prikazati analiza pojedinačnog šipa, pre svega određivanje vertikalne nosivosti i sleganja šipa. Prikazaće se načini za uzimanje šipova u obzir u proračunskim modelima, posebno imajući u vidu da je šip utisnut u tlo, koje može da se tretira kao elastični poluprostor ili kao slojeviti poluprostor. Najzad, imajući u vidu vezu šipa i naglavne grede ili temeljne ploče konstrukcije, prikazaće se matrica fleksibilnosti, odnosno matrica krutosti u glavi šipa.
1. Fundiranje na šipovima
1.1 Opšte napomene o tlu
1.2 Opšte napomene o temeljima
1.3 Klasifikacija šipova
2. Evrokod 7 i šipovi
2.1 Evrokod 7 – Deo 1: Opšta pravila
2.2 Evrokod 7 – Deo 2: Istraživanje tla i testiranje
2.3 Evrokod 7 – Deo 3: Projektovanje uz pomoć terenskih ispitivanja
3. Analiza pojedinačnog šipa
3.1 Vertikalna nosivost šipa
3.2 Analiza sleganja šipa
4. Koncepti analize fundiranja na šipovima
4.1 Prikazivanje šipova u proračunskom modelu
4.2 Šipovi kao grede na elastičnom poluprostoru
4.3 Matrica fleksibilnosti i matrica krutosti šipova
DRUGI DAN, TRI ČASA
U drugom delu kursa prikazaće se alternativno izvođenje matrice fleksibilnosti odnosno krutosti šipa primenom Laplasove transformacije, ali i numeričkim putem, primenom programa Tower (ili bilo kog drugog sličnog programa).
Prikazaće se jednostavna analiza kojom se uzima u obzir konstrukcija (kao npr. silos) fundirana na (velikoj) grupi šipova, kao i formiranje proračunskih modela analize objekata fundiranih na šipovima primenom odgovarajućeg programa, u ovom slučaju Tower-a. To će se ilustrovati na realnim primerima iz prakse autora izlaganja.
Jedna od primena šipova, osim za duboko fundiranje objekata, je u zaštiti temeljne jame i susednih objekata formiranjem odgovarajuće zaštitne zavese od šipova. To će se ilustrivati na realnim primerima iz prakse autora.
5. Matrica krutosti šipova – alternativno izvođenje
5.1 Rešenje primenom Laplasove transformacije
5.2 Alternativno numeričko rešenje (program Tower)
6. Analiza grupe šipova
6.1 Matrica fleksibilnosti za grupu šipova
6.2 Analiza grupe šipova
6.3 Jednačine ravnoteže
6.4 Primeri analize fundiranja na šipovima
7. Zaštita temeljne jame i susednih objekata
7.1 Zaštita temeljne jame primenom zavese od šipova
7.2 Primeri zaštite temeljne jame zavesom od šipova
Skripta:
EVROKOD 7, autor dr Miloš Šešlija
Cilj pripreme skripte o Evrokodu 7 je da se, nakon upoznavanja sa konceptom i principima geotehničkog projektovanja i posebno projektovanja potpornih zidova prema ovom standardu, zainteresovanim kolegama omogući uvid u način proračuna plitkih temelja prema ovom standardu.
S obzirom da se radi o specifičnoj oblasti građevinarstva gde je od posebnog značaja iskustvo pojedinih učesnika u izgradnji vezano za lokalne geološko-geotehničke uslove, naglasak je stavljen na primere iz građevinske prakse, uz povremeno pozivanje na pojedine delove Evrokoda 7 relevantne za konkretni primer.
Ciljna grupa su projektanti – građevinski inženjeri, izvođači, investitori, građevinske firme, kao i svi koji se bave planiranjem, projektovanjem, kalkulacijama i investicijama u visokogradnji (plitki temelji) i niskogradnji (potporne konstrukcije).
Sadržaj skripte
Ponuđena skripta pokriva principe proračuna nosivosti plitkih temelja i potpornih konstrukcija sa praktičnim primerima.
Skripta pokriva važna znanja i njihovu primenu u praksi:
• Uvodne napomene o Evrokodu 7, kao i prikaz celokupne strukture;
• Nosivost plitkog temelja prema Pravilniku o tehničkim normativima za temeljenje građevinskih objekata (Službeni list SFRJ 15/90);
• Računski primer: temelj samac nedrenirani uslovi / drenirani uslovi;
• Proračun sleganja (konsolidaciono sleganje, sleganje temelja na pesku);
• Granične vrednosti deformacija konstrukcije i pomeranja temelja;
• Računski primer: temelj AB L potpornog zida – ekscentrično opterećenje – utcaj inklinacije rezultante;
• Računski primer: masivni potporni zidovi;
• Računski primer: gabioni;
• Stabilnost na klizanje kod potpornih konstrukcija.
Predavači:
Prof. dr Biljana Deretić-Stojanović, dipl. građ. inž. redovni je profesor u penziji Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Koautor je zbirke rešenih ispitnih zadataka iz Otpornosti materijala i udžbenika Otpornost materijala, koji je objavljen u više izdanja. Autor je i udžbenika Spregnute konstrukcije. Aktivno je učestvovala u analizi evropskih propisa za spregnute konstrukcije od čelika i betona: Evrokod 4. Bila je član tima prevodilaca i stručnih redaktora predstandarda za spregnute konstrukcije od čelika i betona ENV 1994-1-1:1992 koji je objavljen 1996. godine, kao i član tima stručnih redaktora prevoda standarda EN 1994-1-1:2004 koji je objavljen 2006. godine. Samostalno ili kao koautor radila je na statičkim i dinamičkim analizama građevinskih konstrukcija, među kojima se posebno izdvaja proračun spregnutog dela konstrukcije mosta preko Dunava kod Beške (konkursno rešenje – otkupna nagrada 2002. godine).
Prof. dr Stanko Brčić, dipl. građ. inž. redovni je profesor u penziji Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nakon penzionisanja, predavao je i na Građevinskom fakultetu u Novom Pazaru. Napisao je nekoliko udžbenika i monografija, objavio je brojne radove u međunarodnim i domaćim stručnim časopisima i učestvovao je na brojnim međunarodnim i domaćim konferencijama. Paralelno sa nastavničkim i naučno-istraživačkim poslom bavio se projektovanjem praktično svih vrsta građevinskih konstrukcija: stambenih, poslovnih, industrijskih zgrada, pristaništa, dimnjaka, silosa, vodotornjeva, tornjeva i jarbola, temelja mašina, itd. Bio je projektant gornjeg stroja koloseka na čvrstoj podlozi (system Rheda 2000) u tunelu Čortanovci. U poslednjih pet godina radi kao odgovorni projektant za konstrukciju železničke stanice “Beograd Centar” u Prokopu u Beogradu.
Autor skripte:
Dr Miloš Šešlija je docent na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu na Departmanu za građevinarstvo i geodeziju i na Katedri za geotehniku i puteve. Od 2011. godine zaposlen je na Fakultetu tehničkih nauka kao istraživač saradnik na projektu Ministarstva Srbije. Zvanje asistenta dobio je 2015. godine, a kao docent je izabran 2019. godine. Autor je više od 70 naučnih radova, učestvovao je na nacionalnim i međunarodnim konferencijama, a radove je objavljivao i u časopisama na SCI listi. Učestvovao je u velikom broju projekata vezanih za geomehanička ispitivanja i izradu elaborata. Član je Inženjerske komore od 2015. godine.
Profesionalno iskustvo dr Šešlije obuhvata projekte među kojima su:
– Projekat fundiranja temelja na mostu reci Boranji u selu Amajić, 2021.
– Projekat fundiranja temelja na mostu na Pustoj reci u Bojniku, 2020.
– Projekat fundiranja temelja drumskog mosta preko reke Despotovice u naselju Mlakovac, 2020.
– Projekat fundiranja temelja mosta na nekategorisanom putu u Dragolju, 2020.
– Projekat fundiranje temelja pešačkog mosta na reci Kolubari u Valjevo, 2019.
– Projekat fundiranje temelja mosta na lokalnom putu Dračić – Prijezdić, 2019.
– Projekat gabiona i potpornih zidova na lokalnom putu Dračić – Prijezdić, 2019.
– Projekat potpornih zidova na deonici Bar – Zupci, 2013.
