NAZIV OBUKE: FIDIC integrisani kurs: odštetni zahtevi (sa primerima u građevinarstvu)
MESTO ODRŽAVANJA: po Vašem izboru
VREME: da preuzmete snimke predavanja, prijavite se do 20.09.
Cilj kursa
Cilj obuke je da unapređenje znanja i veština polaznika u oblasti FIDIC odštetnih zahteva koji se javljaju na projektima u građevinarstvu. Program obuke omogućava upoznavanje sa vrstama odštetnih zahteva i kvantifikacijom odštetnih zahteva, kao i sa praktičnim primerima.
Učesnici kursa: viši i srednji menadžment građevinskih preduzeća (iz oblasti upravljanja investicijama, projektovanja, izvođenja), kao i stručnjaci različitog profila angažovani ili zainteresovani za odštetne zahteve na projektima u građevinarstvu.
Metod i način rada: izlaganje predavača po temama i praktične vežbe.
Sadržaj kursa
U uvodnom delu kursa objasniće se osnovni pravni okvir FIDIC ugovora, podela ugovora, tok novca na projektu sa stanovišta investitora i izvođača, kao i najvažniji oblici u kojima se novac može pojaviti na projektu. Prikazaće se podela odšetenih zahteva po vrstama i uzrocima.
U drugom delu kursa biće dat praktični primer.
Trećim delom kursa objasniće se kvantifikacija odštetnih zahteva. Prikazaće se različite metode za proračun produžetka projekta. Objasniće se struktura i način proračuna troškova koji se mogu nadoknaditi odštetnim zahtevom. Prikazaće se praktični primeri proračuna kvantifikacije.
Četvrtim delom kursa obuhvatiće se procedure odštetnih zahteva.
Struktura kursa
Prvi dan
Specifičnosti građevinarstva i ugovaranja (1 čas)
1.1 Specifičnosti građevinarstva
1.2 Rizici
1.3 Zakon o obligacionim odnosima
1.4 Ugovori uopšte
Ugovor o građenju (1 čas)
1.5 Ugovor saglasno ZOO
1.6 Odredbe saglasno Zakonu o planiranju i uređenju prostora, Zakonu o građevinskim proizvodima i drugim zakonima
Odštetni zahtevi – vrste i podele (1 čas)
1.7 Osnovni elementi odštetnog zahteva
1.8 Vrste odštetnih zahteva prema prirodi nadoknade:
a) Opravdani/neopravdani
b) Sa nadoknadom vremena i/ili troškova i bez nadoknade
1.9 Vrste odštetnih zahteva prema uzroku:
a) Zastoji
b) Istovremeni
c) Acceleration, Compression, Impact and Ripple
d) Viša sila
1.10 Najčešći odštetni zahtevi nastali krivicom glavnih učesnika projekta:
a) Investitor
b) Izvođač
Drugi dan
Primer izgradnje Koridora X, analiza i rešavanje problema.
Treći dan
Tok novca na projektu (1 čas)
3.1 Tok novca na projektu sa stanovišta investitora i izvođača
3.2 Pregled pojavnih oblika toka novca na projektu:
a) Ugovorena vrednost / situacije
b) Ugovorna kazna (Delay Damages)
c) Value Engineering Proposal (VEP)
d) Naknadni radovi (Variations)
e) Odštetni zahtevi (Claims)
3.3 Zakon o obligacionim odnosima
3.4 Ugovori uopšte
Primer primene metode za analizu kašnjenja i poređenje rezultata (1 čas)
3.5 Poređenje planiranog i izvedenog (As-Planned vs As Built)
3.6 Dodavanje na planirani program (As Planned Expanded)
3.7 Oduzimanje od izvedenog Programa (As Built Subtracted, As Built Collapsed, But-For Analysis)
3.8 Analiza vremenskih posledica (Time Impact Analysis) ili vremenskih prozora (Window Analysis)
Primer proračuna Ddodatnih troškova (1 čas)
3.9 Direktni troškovi
3.10 Indirektni troškovi
3.11 Proračun režijskih troškova (Hudson, Emden i Eischleay formule)
3.12 Poređenje rezultata
Četvrti dan
Uvod (1 čas)
4.1 Specifičnosti građevinarstva
4.2 Odštetni zahtevi i rizici
4.3 Značaj ugovora
Izbegavanje odštetnih zahteva (1 čas)
4.4 Izbegavanje odštetnih zahteva – standardne forme ugovora
4.5 Odštetni zahtevi i učesnici u realizaciji projekta
4.6 Izbegavanje odštetnih zahteva – izbor izvođača
4.7 Izbegavanje odštetnih zahteva – definisanje obima i kvaliteta
Izbegavanje odštetnih zahteva (1 čas)
4.8 Izbegavanje odštetnih zahteva – administriranje projekta
4.9 Izbegavanje odštetnih zahteva – upravljanje rizikom
4.10 Odštetni zahtevi Izvođača i potraživanja
4.11 Odštetni zahtevi Naručioca i potraživanja
O predavačima:
Dr Branislav Ivković, dipl. građ. inž. je redovni profesor na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u penziji. Autor je ili koautor velikog broja stručnih radova koji su prezentovani na međunarodnim naučnim konferencijama i simpozijumima.
Učestvovao je u izradi mnogobrojnih studija, ekspertiza i projekata. Kao ministar za građevinarstvo i urbanizam inicirao je izradu Prostornog plana Republike Srbije, koji je kao prvi Prostorni plan Republike Srbije usvojen januara 1996. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pored naučnog rada na Građevinskom fakultetu, profesor Ivković je tokom cele radne karijere aktivno učestvovao u realizaciji velikih investicionih projekata.
Dr Miloš Knežević, dipl. inž. građ. je redovni profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta Crne Gore. Magistrirao je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu 2001. godine, a doktorirao 2005. godine na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njegov naučno-istraživački opus do sada broji 146 radova objavljenih u časopisima i na skupovima, od čega 13 u časopisima koji se nalaze na SCI listi.
Dr Igor Peško, mast.inž.građ. je vanredni profesor na Katedri za organizaciju, tehnologiju građenja i menadžment, Departmana za građevinarstvo i geodeziju, Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Od 2006. godine kao autor i koautor objavio je preko 90 naučnostručnih radova publikovanih kako na domaćim i međunarodnim skupovima u Srbiji i inostranstvu, tako i u domaćim i međunarodnim stručnim časopisima.
